VEOMA JE VAŽNO ŠTA JE KO RADIO U RATU

Marko Vešović i Šeki Radončić pišu zajedno, za Pobjedu?! Prisjećaju se šta je ko radio pred početak građanskog rata 1989., 1990., 1991…Zašto pišu za Pobjedu kad je ona tada bila nagrđeno, ratno-huškačko glasilo? Sad mi je u glavi sramni tekst “Ante prevarante”(o Antu Markoviću i reformskim snagama). Osjećam se prozvano pa moram ispisati šta sam ja radila tih godina, koje su muke bile na mene.Najgora godina u mom životu bila je 1989. Bila sam u bolnici 15 dana, na Cetinju. Ljekari su, greškom, ubili moju bebu, u mojoj utrobi, u sedmom mjesecu trudnoće. Kakav užas! Mrtvog sina morala sam roditi karlično ili da me operišu. Tri dana itri noći trajao je taj užasni porođaj. Od silnih injekcija kosti su me mjesecima boljele i jedva sam ustajala iz kreveta.U aprilu 1990. imala sam drugi pobačaj iako sam održavala trudnoću injekcijama koje su mi oštetile srčani mišić. Tada se razbolio i umro čovjek koji je bio moj najveći drug i prijatelj-moj otac Novak Medojević.(24.maj 1990.)

Mjesecima sam sebi pomagala u ozdravljenju od depresije.Bila sam sebi ljekar i psiholog. Na društvenoj sceni radost u meni budio je jedino Liberalni savez. Pisala sam za kulturu Drugog programa radija Crne Gore.Imala sam rubriku Pozornica-Sudnica. Pokušavala sam da se uključim u projekat Monitora, ali mi Miško Perović nije dozvoljavao. Metode su mu bile podle.Nije podnosio mog muža, advokata Petra Kankaraša jer je znao da Petar ima um koji proniče u suštinu nedjela. Zato mene nije puštao ni blizu Monitora, iako sam ja,baš, insistirala i imala podatke o nekim ljudima i događajima AB revolucije. To što mi Miško Perović nije dozvoljavao da pišem teško mi je zapalo. Osjećala sam se poniženo, odbačeno. A još tuga moja lična, gubitak đece i oca činili su me strašno nesrećnom. Muž je završavao silne poslove za rođake, kumove, prijatelje, braneći, usput, politiku Anta Markovića. U svom tim ličnim mukama ja i muž smo pravili kuću jer smo bili podstanari.

 Godine 1991.odlučila sam da ne slušam savjete ljekara, niti da idem kod njih, ako ostanem trudna.Nijesam otišla ni na jedan pregled, do porođaja. Bila sam posvećena svojoj trudnoći od 2.februara do 20.oktobra 1991. Rodila sam Milicu, na opšte čuđenje ljekara ginekologa. Kakva je frka tada u titogradskoj bolnici bila! Davala se krv za “naše” ranjenike na ratištima.Imala sam strašne verbalne obračune sa medicinskim osobljem i ženama koje su bile , u sobi, sa mnom. Tada mi je postalo jasno koliko je beskrajna ljudska glupost. Kakvo nemanje inteligencije naroda kojem pripadam! Na sceni su bile budale i profiteri Graditi kuću s rumunskim radnicima, tražiti materijal po zatvorenim gradilištima, kuvati radnicima u besparici i čuvati najdraže biće na svijetu-svoje dijete, bio je herojski podvig. Uselili smo se u neomalterisanu kuću 24.septembra 1992.godine. Moja druga, uspješna, trudnoća trajala je od oktobra do 29.juna, kad se rodila naša druga ćerka. U tom periodu uspjevala sam da, preko ADRE, šaljem lijekove i hranu, mojim prijateljima, u Sarajevu.

Početkom jula 1993. Šeki Radončić spašava Branka Abramovića i dovodi ga u našu kuću, da bi ga Petar odbranio. Sprijateljujemo se sa Šekijem i on biva čest gost u našoj kući. Inflacija razara društveni organizam a ja pokušavam da radim u Radio Antena M. Miško Perović me blokira, podmuklim sredstvima, zbog Petra,opasnog advokata. Dolaskom Veseljka Koprivice, za glavnog urednika Liberala, počinje moje pisanje komentara, za svaki broj tog glasila. Moj muž postaje ministar policije vlade u sjenci LSCG. U trećoj trudnoći, 1994. najviše sam radila na osvješćivanju običnog naroda i stekla veliki broj prijatelja i neprijatelja. Kad se Slavko Perović udružio sa Kilibardom prestala sam da pišem za Liberal(ljeto 1996.) Miško Perović ostavlja Antenu M i ja se tamo zapošljavam septembra 1996. Zoran Vukčević i Veselin Tomović me otpuštaju zbog neposlušnosti(1997). Pozvala sam bila,bez njihove saglasnosti, u moju emisiju, predsjednika SDP žarka Rakčevića da ispriča zašto je njegova partija propala na izborima. Tada mi se Ranko Krivokapić klanjao, kad se sretnemo a danas me ne poznaje. Nije lako imati toliku vlast i vladati duhom, biti svoj čovjek.

2 comments for “VEOMA JE VAŽNO ŠTA JE KO RADIO U RATU

  1. Nikolina
    December 31, 2011 at 12:14 pm

    Mnogo je sada prevaranata, mislim da je Šeki na vrhu piramide, a vi svi za njim. Izgleda da jedino Ante nije bio prevarant.

  2. Nikolina
    December 31, 2011 at 12:16 pm

    Izvinjavam se ispravka : umjesto ” vi svi” treba da stoji “ovi svi”, pozdrav.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *