BORBA

Kada mi se učinilo da više smisla nema, dragi, veliki čovjek, Branko Dragaš, je napisao:

БОРБА

 

Који је смисао толике борбе, када она не даје резултате?

Често је питање мени блиских и драгих људи који се брину за мене, због мог отвореног јавног наступа.

Питање је и оних, које не познајем, али који подржавају и поштују мој рад.

Разумем њихову забринутост.

И добронаменост.

Али, они морају да разумеју и мене.

Који је смисао живота, ако те борбе нема?

Могу Његошевим речима да одговорим – борба је са животом скопчана!

Моја борба није маркетиншки трик.

Моја борба није политичка кампања.

Моја борба није трка на сто метара.

Моја борба је животни маратон.

И трајаће све док траје мој живот.

Не борим се за себе, него за вредносне принципе.

Не борим се за власт, него за заједницу.

Не борим се за материјалне вредности, него за духовну вертикалу.

Не борим се за јавно појављивање, него за смисао и суштину живота.

Борба није сама себи циљ.

Борба је средство за остваривање новог друштва – ХУМАНИЗМА.

Када успемо да изградимо ХУМАНИЗАМ, наша борба престаје.

И претвара се у – игру.

Када ће се то догодити?

Не знам.

Хоће ли за мог живота?

Неће.

Хоће ли се икада догодити?

Хоће.

Па, зашто се бориш, када то нећеш  да доживиш?

Верујем.

Када верујете у смисао ваше борбе, онда сте у души мирни.

Када верујете у вашу идеју, онда сте стрпљиви и можете да чекате.

Када живите своје идеје, онда сте непоткупљиви и несаломиви.

Када се жртвујете, онда сте одлучни и храбри.

Научите нешто из древних књига.

Мудрост се искуством стиче.

Радујете се сваком новом дану и сваком тренутку, јер љубите сам живот.

Ништа вам није тешко, јер је живот један и непоновљив.Живот нема репризу.

Загрлите читав живот , јер сте спознали пролазност и безначајност.

Борите се свим својим снагама, јер не пристајете на предају.

Нема одмора, док траје – ОБМАНА!

Нема предаја, док траје –ПРЕВАРА!

Нема повлачења, док трају – ТЛАЧЕЊА!

Нема стајања, док трају – ВАРАЊА!

Када је борба за праведно и слободно друштво саставни део вашег живота, онда вам ништа није тешко.

Ваша борба траје, упркос свему што се дешава.

Не можете се разочарати, јер нисте малодушни.

Не можете се уморити, јер вас борба испуњава и снагу вам даје.

Не можете се повући у своју себичност, јер је то питање части и достојанства.

Требате да знате да браните пламене ватре слободе и правде.

Држите буктињу високо изнад главе да сви могу да је виде.

И да могу да је следе.

Не следе вас, него упаљену буктињу.

Ви сте само настављач. Прометеј је давно подарио ватру људима.

Наше је само да ту ватру одржавамо и да не дозволимо да се ватра слободе и правде угаси.

Ако успемо, за нашега живота, да распалимо ватру и да је претворимо у осветнички огањ, који ће спалити тоталитарну вавилонску кулу зла, онда смо награђени и почаствовани да будемо нови Прометеји.

Ако у томе не успемо, не треба да очајавамо, није до нас, важно је само да ватру слободе и правде одржавамо.

И да је предамо некоме другоме.

Који ће бити изабран да уради оно што мора.

Ми смо наш живот испунили узвишеном идејом.

Били смо чувари ватре и помогли смо да се ватра одржи.

И да се, када дође време, претвори у осветнички огањ.

На том огњишту грејемо нашу напаћену душу.

И радујемо се, као веселе искрице док ватра гори, што смо постојали.

Имало је смисла.

Београд, 27.02.2017

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *