ZVANIČNA OPOZICIJA SAMO PREŽI

Sviđaju mi se, djelimično, ovi naši podgorički protesti, subotom u 6 sati. Pošto ja volim sve stanovnike ove Zemlje biću, po običaju kritična – iskrena. Ono što mi se baš ne sviđa je pohlepa većeg dijela zvanične opozicije. Te partije ili glavni dio tih partija čeka ili naški rečeno: preži da siroti građani išćeraju predsjednnika države (koje nema jer je rasprodata) pa da oni zasjednu i zaposle svoje ljude.

Organizacioni odbor protesta pod nazivom „Odupri se“ pominje nekakvu tehničku vladu koja treba odnekud da se pojavi iako ni oni sami ne znaju: Kakva je to tehnička vlada? Po kom kriterijumu će biti birani članovi te vlade? Po kakvom zakonu će ta vlada raditi? Zna li neko koji su to pametni i plemeniti građani koji bi mogli da sve nas osiromašene i nezaposlene izvade iz govana?

Nezadovoljstvo je u svakom pojedincu i pojedinki sa kojima sam pričala na protestu. Dok jedni žive u ludilu od luksuza,  drugi – uglavnom obrazovani i pametni onu crkavicu koju prime moraju vratiti preko banke ili pošte za struju , vodu, telefon. I aktuelni predsjednik države je krivac, misle uglavnom svi jer je već 30 godina ili predsjednik vlade ili države a njegovi brat i sestra najbogatiji ljudi u maloj Crnoj Gori.

Na protestu prisutni skandiraju: “Milo, lopove!“ a meni se plače jer mislim: Pa zar je nesrećni narod morao ovo da doživi?  I on je nesrećnik, kad je ovo dočekao. Nije umio da ode, davno. Opila ga vlast i izluđela. Zašto Institut za mentalno zdravlje ne provjeri koliko je grâdi lud jer, pretpostavimo, ako je čeljade mentalno oboljelo ne može mu se suditi. I ne može ni otići lud čo’ek. Kako to ne kapiraju siromašni i obespravljeni? Oslijepili od jada svoga – bijesa, pa viču po inerciji.

I još mislim da Milu nije imao ko da kaže: vrijeme je da odeš. Previše je poltrona i kukavica oko njega, otkad je zasio. Njihovo idolopoklonstvo je njega poluđelo. Kako ga neće obožavati kad im je dao položaje a oni izmislili radna mjesta za svoje rođake, kumove prijatelje. Nalegli se koliko su mogli i što ćemo sad? Da odu? E neće, bez velikog zveka, oni otić u siromaštvo. To je i prirodno jer žive nagonima za održanjem. Naša duhovnost može pomoći samo treba strpljivo i polako s bolesnicima.

Dakle, problem je u sistemu: poltronovog poltrona poltron. On ostaje i, ako, ili kad Milo ode. Čini mi se da o promjeni sistema ova naša opozicija nije razmišljala. Zato bi dobro bilo da svi opozicioni lideri daju, svako ponaosob, ostavke i tako pokažu da su bili samo takozvani lideri.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *