“A što će mi muž”

D R U G I Č I N

 

 

 

Zvono na vratima. MAJKA otključava. Pred vratima ćelavi, nabildovani, mladi gospodin u modernom odijelu. Vozač ili tjelohranitelj ili oboje – MAJKA procjenjuje.

 

MLADI GOSPODIN: Ja sam vozač gospodina Radulovića. On je u kolima, ispred kuće. Želi da razgovara sa gospodinom Kuburovićem, vašim suprugom. Da li bismo mogli ući i sačekati ga, ako ne smetamo?

 

MAJKA: Ovo nije njegova kancelarija nego porodična kuća.

 

MLADI GOSPODIN: Znam gospođo ali moj gazda je to želio. Kad ga očekujete?

 

MAJKA: Koga?

 

MLADI GOSPODIN: Vašeg supruga?

 

MAJKA: Uopšte ga ne očekujem.

 

MLADI GOSPODIN: Mi imamo informaciju iz Suda da je on krenuo kući a on se ne javlja na mobilni.

 

MAJKA: Pa pitajte njih kad on treba da stigne doma a ja vas molim da više na ova vrata ne zvonite…

 

MLADI GOSPODIN: Pa što si otvarala kad te baš boli briga za moga gazdu?

 

MAJKA: Prijatno! (zatvara vrata i vraća se u kuhinju)

 

(MAJKA nastavlja da čita “Slomljenu ženu” od Simon de Bovoar. Odlaže knjigu. Razmišlja ili meditira. Đeca su u školi. MUŽ se vraća pijan a kad je pijan on je agresivan, veoma. Vrši duhovno nasilje nad članovima porodice a ponekad udari nogom u cjevanicu ili šakom, boksom u neki dio tijela, ako mu se učini da mu je neko nešto rekao ili ga mrko pogledao. Ne gleda kako udara a ima udarac koji zaustavlja dah. Umišlja da je genijalac, domaćin koji zna kad ko i kad i šta treba da radi, jede, misli. Ubijeđen da su članovi njegove porodice, svi odreda budale i da svi treba po svoje mišljenje da dođu kod njega. Misli da sve zna i da se u sve razumije. U njemu rade kompleksi niže i više vrijednosti pa mu je ponašanje čas ovako čas onako. To đecu zbunjuje i plaši. MAJCI /njegovoj ženi/ je jasno za koga se udala. Pokušava da mu pomogne iako želi da se razvede)

 

MUŽ (čuje se lupanje vrata) Tu si. Zagovaraš se po običaju. Šta ima za ručak? (prilazi vatri, duva u žar, stavlja drva) Nijesi je ticala ali zato radijator radi (prilazi, isključuje ga) Završiće u kontejneru samo li ga još jednom upališ. (gasi svjetlo koje njoj treba u kuhinji, otvara poklopac šerpe na šporetu) Kako možeš da mrziš vatru? Inatiš se sa mnom?

 

MAJKA: Što si neprijatan? Misliš da te neko može voljeti takvog?

 

MUŽ: Ko me ne voli ovakvog kakav sam, ne zanima me.

 

MAJKA: Nije svjestan svoje nezrelosti (kaže za sebe)

 

(Zvoni neko na vratima. MUŽ otvara. Poštar donosi pošiljku koju treba potpisati. MUŽ ga ugurava u kuhinju.)

 

MUŽ: Oćeš da jebe oca. Moramo piće da popijemo (uzima Poštara za ruke i sijeda ga na stolicu) Imam rakiju kakvu do sad nijesi probo. Moj prijatelj Vlado iz Pierske stijene je pravio. Da vidiš Baćo što je rakija. (sipa Poštaru i sebi. Ne obraća pažnju na ženu kojoj je uzurpirao prostor. On jednostavno ne osjeća…

…šta drugim ljudima smeta. Zato vrši okupaciju i nasilje)

 

MUŽ: Kako ne voli vatru ova moja žena! Velika gospođa neće da nalaže jer se boji da je zmija otud ne zakolje (podiže času,kucka je od Poštarovu) Ajde, neka si nam ti dobro doša. Pridrži je malo u ustima. Šćer kuma Sloba, Vladovog brata, malo od pet godina, u svoje vrijeme, kad smo išli po kafanama, zboraše za mene: ”Tajo!on zvace rakiju” (pokazuje Poštaru kako se pridržava i žvaće rakija) Mmmmmm, dobra je nanče joj golopičasto, što zboraše moj drug iz vojske, kad vidi neko žensko čeljade (ponovo sipa) Kako ne umije da naloži ova moja žena, to nijesam još gleda. Ne interesuje to nju! Što da loži kad joj struja više odgovara.

 

POŠTAR: Ne prlja se kuća. Nije lako čistit i unosit drva…

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *