’’Sve je to cool’’

PRVA POJAVA

Generalna proba u Domu kulture. Dva sata pred početak premijere. U maloj sali su reditelj predstave, glumci, muzičari, njihovi drugovi i roditeljke. Sala je popunjena. Na sceni su muzički instrumenti: dvije gitare – akustična i bas, klavijature, bubnjevi, pojačala, sto i na njemu kompjute. Ima se utisak da će proba benda svaki čas početi.

REDITELJ: Treba samo da uklopimo bend sa dramskom grupom. Tekst ću držati u ruci sve vrijeme predstave. Tu sve piše kad ko šta radi, kad ko upada.To je neki moj podsjetnik. Ja koordiniram, i znam kad ko i šta treba da radi i kaže. Mala je scena. Ne znam oćemo li se, baš, snaći. Samo da neko ne zapne za neki kabal. Ne bi to bila nikakva bruka. Ne vjerujem. Snaći ćete se . Nije bubnjar još stigao s puta a Sergej je u školi. Bez bubnjara se može. Neki muzičar ga može zamijeniti. Imamo dosta drugih muzičara. Važno je znati kako idu pojave i kad bend upada. Ajmo početak.

REDITELJ(obraća se publici) Stan Mrkojevića u kojem žive njih troje: otac sa dvoje odrasle đece. Taj stan je poprište različitih mišljenja i ideja. Otac dovodi svoje društvo a mladi svoje. Za početak Ana i Marko su u stan uselili probe benda. Jesmo li spremni? Idemo brat, sestra i otac. Osvjetljava se pozornica na kojoj Otac nešto kucka na kompjuteru.

Osvjetljava se pozornica na kojoj OTAC nešto kucka

REDITELJ: Ajmo prva pojava. OTAC, ANA I MARKO. Đeca dolaze iz škole a Otac nešto otkucava.

DRUGA POJAVA

Otac Milan, Ana i Marko
Njih dvoje dolaze iz škole sa torbama na ramenima, zatiču oca kako kucka na kompjuteru

ANA: Ima li šta da se jede?

OTAC: Ne bogomi, danas nisam stigao ništa da kupim. Ajde pođi tu do pečenjare i uzmi pola pileta (daje joj sitan novac)

ANA: A đe pola pileta! Sama bi ga mogla pojes’.

OTAC: Stalno ste gladni, nikad se ne možete najesti.

ANA uzima novac i izlazi

MARKO: Pa mi smo, tata, u izrastanju, nama je potrebna hrana, a tebi je žao para.

OTAC: Nije mi žao para nego uslovi života su skupi i mnogo novca treba zaraditi za potrošačku korpu. Znaš li koliko novca treba za potrošačku korpu? Naravno da ne znaš. Što bi to tebe, uopšte, interesovalo? Ti samo trošiš. Ne stvarate nove vrijednosti (nastavlja da kucka po tastaturi pa onda po mobilnom)

MARKO: Đe ćemo da zaradimo? Ko će da nas zaposli? Ovi tvoji nam ne daju ni prostor đe bismo mogli da pravimo svoju muziku. Sad kad nam treba pomoć ne date nam da živimo. Ne date nam da živimo k’o rokeri nego sve pare dadoste nekim starudijama, džez i pop penzionerima. Za njih pravite koncerte! Umjesto da čuvaju unučad oni pjevaju baladice o ljubavi. Penali!

REDITELJ:Otac ga, uopšte, ne sluša. Kucka nešto na mobilnom

OTAC(uopšte ga ne sluša)

MARKO: Alo, je l’ ti mene čuješ? Ovi tvoji nam ne daju da živimo. Ne reaguje zombi (za sebe)

OTAC: Ocu to kažeš? A božja zapovjest: poštuj oca svoga da ti bude dobro na zemlji. A? Nemaš poštovanja prema onome ko te je napravio! I šta očekuješ? (nastavlja da bude odsutan)

MARKO: Poštuj da bi bio poštovan.

OTAC uopšte ga ne čuje jer, 0pet, nešto kucka na mobilnom.

ANA se vraća se s piletinom

MARKO: Vidi! On ne čuje šta pričam. On me uopšte ne sluša! Ja mislim da se on drogira, Ana! Viđi kako me kulira!

ANA: Ima on neki svoj trip. Ajde da nešto pojedemo.

REDITELJ: Otac namješta frizuru i gladi bradu dok kuca po kompjuteru, u jednom dijelu sobe. U drugom dijelu Ana i Marko ručaju. Zvoni očev mobilni. Jedete li vas dvoje? Jedite slobodno.
(Otac namješta frizuru i gladi bradu dok kuca po kompjuteru, u jednom dijelu sobe. U drugom dijelu Ana i Marko nešto jedu. Zvoni očev mobilni.)

OTAC: Jeste, ja sam, Milan Popović. Pa kad biste došli? Može za sat a može i sad. Može, može. Bratstva i jedinstva 6, prvi sprat, piše na vratima Milan Popović. Drago mi je.

ANA: Ko će to da dođe?

OTAC: Jedna slikarka želi da me upozna. Imaš li nešto protiv?

ANA: Ne. Zašto bih imala ako je normalno čeljade?

OTAC: Kad ćeš ti na ekskurziju?

ANA: Uskoro, a možda i neću ići.

OTAC: Mogla bi i brata da povedeš. Platiću i za njega.

ANA: Idu samo maturanti.

OTAC: A koji je on razred?

ANA: Drugi, tata, drugi.

OTAC: A šta ću ja s njim da radim kad ti odeš? (Obraća se sinu) Ti ćeš onda kod babe. Ona će ti kuvati i prati. Ja stvarno ne mogu da brinem o tome.

MARKO: Odavno si ti prestao o meni da brineš. Prije nego što sam se i rodio.

ANA (govori Marku) Meni se nešto ne ide na ekskurziju. Ne mogu ničemu da se radujem otkad mame nema.

REDITELJ: Otac je za kompjuterom i ne čuje šta oni pričaju
(OTAC za kompjuterom meditira)

ANA:Moramo početi da radimo ono što volimo. Tako će se probuditi naše duše. Kako je mama govorila: Radite ono što volite i radost će biti u vašim srcima.

MARKO: Njena duša nije mrtva.

ANA: Ona je tu a ovaj slijepac ništa ne vidi.

REDITELJ:Ručak još traje onda ide zajedničko raspremanje stola. Otac kucka na kompjuteru
(Ana i Marko zajedno raspremaju sto i pričaju dok Otac kucka na kompjuteru)

ANA: On će, čini mi se, da se ženi.

MARKO: Ženi ili jebe, svejedno mi je. Izbacićemo ih zajedno.

ANA: Misliš? Kako!? Otići će on sam, s njom ili bez nje, tamo đe mu je mjesto.

OTAC: E ovo će da ga pogodi. Vidjećemo kako ćeš da odreaguješ. Ja ću da te cepnem. Ja, ja! Saćemo to i da pošaljemo. Send. Taako.

ANA (prilazi ocu) Je li kritika ili hvalospijev, ka’ vazda?

OTAC: Jesam li te što pitao, djevojko?

ANA: Ne. Nego, ne znam ko čita te novine?

OTAC: Svi obrazovani ljudi, kćeri moja. I ti ćeš početi da ih čitaš kad postaneš intelektualka, akademska građanka.

ANA: Ti misliš da su najveći intelektualci oni koji završe fakultet, kod Miška?

OTAC: O tom nivou ti možeš samo da sanjaš. Premala si ti za to.

ANA: Znam kako je visok nivo, intelektualcima, koji po svoje mišljenje dolaze u tvoju partiju.

OTAC: Ćuti, ovco, šta ti znaš?! Da li ćeš ti nešto moći da upišeš, ako ti ja ne pomognem? Ako ja ne angažujem moje ljude?

ANA (strašno ljuta) Ako dozvolim sebi, da me ti upisuješ, onda sam gora nego nula prekrižena.

OTAC: Molićeš ti mene, itekako. Znaš i sama da ništa ne vrijediš, da si niko i ništa bez mene.

MARKO: Hvala ti oče na lijepim, biranim riječima. Lijepo si mi sestru isčašćavao.

OTAC: Što je mali? Što se ti miješaš? To nije tvoj posao. (Zvoni mobilni) Ja sam spreman. Penjite se slobodno.

REDITELJ: Otac na brzinu stavlja parfem i ne čuje šta ga Marko pita
(Otac na brzinu stavlja parfem i ne čuje šta ga Marko pita)

MARKO: A koji je to moj posao? Šta si ti to meni dao da radim?

OTAC: I sve da sam ti dao ti ne bi ništa radio.

1 comment for “’’Sve je to cool’’

  1. Ana
    November 19, 2010 at 4:23 pm

    😀 ‘Onda izlazi ono najapstraktnije. Ono umjetničko. Ono, razumijete ono.’
    Haha 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *